Uvođenje ABS-a zajedno sa ostalim faktorima bezbednosti, poput sigurnosnog pojasa i ograničenja brzine, značajno je poboljšalo bezbednost na putu. Sa početkom od 2004. godine sistem je postao obavezan i zakonski propisan za sve nove automobile širom Evrope. Od kada su predstavljeni prvi takvi sistemi, krajem 70-tih godina prošlog veka, ukupan broj ljudi poginulih u saobraćajnim nezgodama u Nemačkoj je smanjen za 80 odsto. Prema GIDAS istraživanju, 25 odsto svih nezgoda na motorima u sektoru dvotočkaša mogu se sprečiti korišćenjem upravo standardnog ABS-a.
Cela ova revolucija u kočionom sistemu predstavljena je pre 50 godina na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu na Majni, u jesen 1969. Automobilska industrija je u to vreme bila u procvatu. Tehnološka kompanija Continental je takođe imala svetsku premijeru: ITT-Teves je predstavio MK I, prvi sistem koji optimalno dozira kočionu silu umanjujući rizik od blokiranja točkova (ABS). Sistem je bio baziran na integrisanim strujnim kolima zasnovanim na tehnologiji analognih kola i koristio se za regulisanje kočionog pritiska.
Serijska proizvodnja se dugo razvijala, tehnologija se na početku koristila samo na 36 test vozila švedske policije. Na ruku im nije išla ni naftna kriza, kao ni slabljenje ekonomije, koje je posebno pogodilo auto-moto tržište. Masovnija proizvodnja je konačno započeta 1984. godine, kao svojevrsni tehnološki proboj: za razliku od konkurentnih sistema koji su već bili prisutni na tržištu, sa tehnologijom analognih kola, Teves je, sada kao deo Continentala, lansirao MK II, prvi ABS za putnička vozila kontrolisan od strane mikroprocesora. U Severnoj Americi bio je dostupan za Linkoln Continental, dok je u Evropi ova bezbednosna tehnologija postala standardna oprema Ford Scorpia. Njegova instalacija u samoj fabrici je takođe predstavljala novinu, s obzirom da je u to vreme ABS obično bio dostupan kao opciona funkcija sa značajnom doplatom.
Helmut Fenel, koji je imao ključnu ulogu u promovisanju upotrebe mikroprocesora za ABS sisteme, objašnjava presudnu prednost tehnologije: “Zahvaljujući prilagodljivosti programa, naš sistem moga je biti brzo i optimalno testiran kako za kočenje na neravnim putevima, sa visokim koeficijentom trenja, tako i na klizavim putevima, tokom zime. On je takođe bio znatno fleksibilniji od ostalih rešenja i stoga je mogao brzo da se prilagodi različitim konceptima vozila, kao što su modeli sa pogonom na prednjim ili na sva četiri točka. Rešenje koje uključuje mikroprocesor nam je obezbedilo prednost od nekoliko godina u odnosu na ostale”.
MK II je prvi ABS na tržištu koji kombinuje funkciju kočenja, potisnika kočnice, hidrauličnu kontrolu i antiblokirajući kočioni sistem u jednoj kompaktnoj jedinici. Nedugo zatim, integrisan je i sistem za kontrolu vuče (TCS). Važna prekretnica u razvoju ABS-a bio je naknadni MK IV sistem, koji je ušao u serijsku proizvodnju 1989. i po prvi put uključio elektronski sistem raspodele sile kočenja, čineći mehaničko-hidraulične komponente suvišnim. Inženjeri iz Continentala su 1995. preduzeli još jedan razvojni korak napred, kada je elektronska kontrola stabiliteta (ESC) integrisana u MK 20, a razvijen je i revolucionarni dizajn. U ovom novom aranžmanu, koji je postao standard u svetu, motor je smešten na vrhu, ventilski blok u sredinu, dok su elektronske komponente ispod njega, manje-više na samoj osnovi. Continentalovi antiblokirajući kočioni sistemi se i dalje baziraju na ovom principu, uz modularnost različitih varijanti opreme (ABS, ABS + TCS, ESC) koje optimalno ispunjavaju zahteve kupaca.
Danas je ABS opremljen sa gotovo 50 dodatnih i bezbednosnih funkcija, kao što su automatsko otpuštanje ručne kočnice pri startovanju, pomoć pri startovanju na uzbrdici ili kao važna komponenta, prilagodljivi sistemi tempomata. Sve to je smešteno u samo dva kilograma koji zauzimaju isti prostor kao i refleksna kamera sa jednim objektivom (SLR). Tokom poslednjih 50 godina ABS je postao univerzalni sistem za kontrolu šasije za uzdužnu i bočnu dinamiku, a posebno kao rezultat daljeg razvoja koji je na kraju doveo do ESC-a. Ovaj sistem je neophodan uslov i za ostale bezbednosne tehnologije, poput sistema za asistenciju vozačima, a omogućava i naredne korake ka automatskoj vožnji. Budućnost ove tehnologije će uglavnom biti uslovljena softverskim inovacijama – za više komfora i još veću bezbednost.
ABS – za putnička vozila i motocikle – pruža značajni doprinos dugoročnom cilju Vision Zero-a, budućnosti bez saobraćajnih nezgoda i sudara. Kako bi se približili što više ovom cilju, Continental i posle 50 godina od nastanka ABS-a i dalje ide napred i radi na razvoju bezbednosnih sistema.