Hibridno doba

Od 1. januara 2020. godine kupovina vozila na hibridni i električni pogon biće isplativija u Republici Srbiji. Novim zakonom se ukida plaćanje poreza na upotrebu prilikom registracije, što će unekoliko harmonizovati zakonodavstvo naše države s onim u zemljama Evropske unije.

Vozila na hibridni pogon više nisu samo mit i urbana legenda. Ona se sada mogu češće videti na našim putevima, ali i dalje ne u onolikoj meri koliko bismo to želeli. Visok nivo zagađenja vazduha i dalje je problem s kojim se teško borimo, a veliki činilac u emisiji štetnih materija su sve veći broj četvorotočkaša na ulicama brojnih gradova u Srbiji. Određeni koraci u pravcu čuvanja naše životne sredine već su učinjeni, pa tako u narednoj godini više neće biti moguć uvoz vozila sa evro-3, a možda i evro-4 motorima. Međutim, ovo samo po sebi neće eliminisati štetne uticaje izduvnih gasova iz naših vozila, pa je tako Vlada Republike Srbije predložila, a parlament usvojio zakon, da se prilikom kupovine električnih i hibridnih vozila kod nas daju određene finansijske subvencije kupcima. Od Nove godine će sve zainteresovane mušterije moći da nabave hibridna i električna vozila bez plaćanja poreza na upotrebu prilikom registracije.

Da bi se podigla svest naših građana o važnosti očuvanja životne sredine, neophodno je da se detaljnije upoznamo s načinom funkcionisanja hibridnih vozila. To su, pre svega, automobili koji i pored konvencionalnog motora imaju i elektromotor. Hibrid može da se istovremeno kreće samo na benzin, samo na struju, ili međudejstvom oba pogona, kada elektromotor pomaže običnom motoru pri kretanju generišući dodatnu snagu u vožnji ili, recimo, kroz kočenje (dobijanje snage rekuperacijom).

Prosečan hibrid troši oko pet litara u vožnji, ali i to je međuzbir izvučen iz podataka više različitih modela. Trebalo bi naglasiti da hibridi beleže manju konzumpciju goriva u gradskim uslovima, čak i kada su uključeni klima-uređaji ili grejanje. Na otvorenom putu oni se najčešće ponašaju kao standardni automobili, pošto se električni pogon tom prilikom gotovo i ne uključuje. Tako da, ukoliko se najčešće vozite unutar grada, od posla do kuće i nazad, gde se stvaraju veće gužve i zastoji, hibridni pogoni su pravo rešenje za vas – ne samo što ćete ostvariti veću uštedu na računu, već će i emisija štetnih gasova biti gotovo minimalna.

Plastično objašnjeno, jedna svakodnevna situacija u gradskom saobraćaju mogla bi da izgleda ovako: stojite na semaforu i dok čekate da se upali zeleno svetlo, motor se automatski gasi u stanju mirovanja. Kada na zelenom svetlu dodate gas, automobil se pokrene na struju, da bi se naknadno „prešaltao” na benzinski pogon, ili čak nastavio put u sadejstvu dva pogona. Kada će se to tačno dogoditi, varira od modela do modela – nekad se posle svega nekoliko metara promeni pogon, nekada nakon tačno određenog puta, a nekada i pri snažnijem pritisku na papučicu gasa. Hibridni pogoni mogu da budu veoma korisni i kada dođe do proklizavanja ili zaglavljivanja u zimskim uslovima na neraščišćenim trasama. Hibridi koji imaju pogon i na zadnjim točkovima, mogu da aktiviraju dodatni elektromotor koji se nalazi pozadi i da pomoću prednjeg pogona generišu dodatnu snagu koja će pomoći vozilu da u težim uslovima nastavi vožnju.

Mnogi od vas će verovatno da se zapitaju kako izgleda održavanje ovih vozila i da li je ono skuplje od malog servisa, na koji smo se svi navikli. Pa, ni ovde ne možemo da vam ponudimo univerzalni odgovor primenjiv na sve modele. Servisiranje će biti moguće samo u ovlašćenim objektima (uglavnom dolazi nekoliko besplatnih odlazaka kod majstora uz garanciju), a posebno će biti delikatan posao održavanja baterije i dodatnog elektromotora u optimalnom stanju. Baterije uglavnom ne moraju da se izbacuju i menjaju u celini, već samo neke ćelije. Za to je neophodna posebna aparatura, koja košta, pa samim tim i ispostavljeni račun može biti nešto veći. Ipak, pouzdanost hibridnih pogona, pogotovo kod novih modela, uglavnom je na zavidnom nivou, pa ćete verovatno biti mirniji duži vremenski period. Za sve ostale nepredviđene okolnosti, garancija i osiguranje trebalo bi da vas finansijski „pokriju”.

I među hibridima postoje razlike, pa tako u ponudi mogu da se nađu tzv. „mild” hibridi i „plug-in” hibridna vozila. „Mild” verziju imaju elektromotori slabijeg kapaciteta, koji su ugrađeni isključivo kao ispomoć konvencionalnim motorima i ne mogu samostalno da „vuku” vozilo. „Plug-in” verzije su često popularnije kod kupaca, pošto nakon punjenja mogu da obezbede od 50–60 kilometara autonomije u vožnji, pa tako u gradskim uslovima gotovo da nećete potrošiti ni kap benzina (ili dizela, mada su hibridne dizel-varijante ređe). Punjenje baterije traje između dva i dva i po sata, a baterije su znatno teže i veće u dimenzijama nego li one kod „mild” verzija. Besplatno punjenje „plug-in” vozila i dalje je retkost kod nas, mada se i ovakve lokacije za punjenje mogu naći u Beogradu. U zavisnosti od veličine, kapaciteta baterija i položaja ugradnje, možete da budete zakinuti u volumenu prtljažnika, premda je ovo stvar koja je sekundarnog, pa čak i tercijarnog značaja u kupovini.

Subvencije u Evropi

Ukidanje poreza na upotrebu prilikom registrovanja hibrida i električnih vozila u Srbiji od 1. januara 2020. godine samo je kap u moru mogućih mera kojima bi se domaći kupci stimulisali za nabavku ovakvih vozila. U celom svetu imamo trend povećanja kupovine ovih automobila, dok se to još uvek nije prelilo i na naše tržište. Da bi se budući vozači hibrida donekle ohrabrili i rešili da krenu u avanturu sa novim pogonom, potrebno je uvesti i dodatne subvencije i olakšice. Prostor za manevar je i te kako širok, pa tako bismo jednog dana mogli da zamislimo i smanjenje stope PDV-a na ova vozila, niže takse i carine, neplaćanje parkinga, vožnju u žutoj traci. Ponegde u inostranstvu visine olakšica se penju i do 10.000 evra, što naravno zavisi i od modela koji možete sebi da priuštite. Prvaci u ovoj kategoriji su skandinavske zemlje, pa ne bi bilo loše proučiti i implementirati zakonske stavke iz ove oblasti i kod nas.

Koji su modeli dostupni u Srbiji

Sve veći broj auto-salona u Srbiji polako proširuje gamu svojih vozila i hibridima, odnosno električnim vozilima. Nekako su brendovi iz Azije, poput Toyote, Hyundaija i Honde najaktivniji po tom pitanju, pa u njihovim salonima možete naći vozila koja mogu da pariraju finansijskim primanjima određenog sloja građanstva. Toyota Yaris Hybrid najpristupačniji je model na našem tržištu, a cena mu startuje od 12.780 evra, a za njom sledi Corolla Hybrid Sedan, koja je uz akciju „staro za novo”, stajala 15.990 evra pa naviše. Hibridni RAV 4 se kreće od 28.500 evra, dok je pionir elektrike Prius oko 29.000. Hyundai u svojoj ponudi ima Ioniq Hybrid i plug-in verziju (25.490, odnosno od 31.490 evra), Honda u svojoj gami ima CR-V Hybrid (od 36.590 evra). BMW u ponudi ima model i3, čija cena se kreće između 39.900 i 55.000 evra u zavisnosti od paketa opreme, a Mercedes E-klase na hibridni pogon košta od 47.500 evra.

Zaključak

Igor Kamber

Ukidanje poreza na upotrebu hibridnih i električnih vozila smislen je i hvale vredan potez. Ipak, valja imati u vidu i platežnu moć našeg stanovništva. Dodatne olakšice bi svakako podstakle potencijalne mušterije da se odluče na kupovinu hibridnih i električnih vozila, pa bi samim tim i potražnja skočila u svim prodajnim salonima.