Sve učestalija pojava električnih trotineta na našim ulicama razlog je da proverimo koliko je ovaj vid transporta koristan i kako rešiti probleme zakonske prirode
Pojava električnih trotineta na našim ulicama više nije nikakva novost niti ekskluziva. Ovaj vid prevoznog sredstva sve je popularniji, posebno u većim gradovima gde se korišćenjem trotineta izbegavaju gužve i zastoji u saobraćaju. Nakon što su se e-trotineti odomaćili i kod nas, ostala je primetna rupa u domaćem zakonodavstvu, koje još uvek nije precizno regulisalo starosnu granicu ko može da vozi električni trotinet, po kojim površinama i kojim brzinama. Nema sumnje da će ovaj problem uskoro morati da bude definisan zakonskim i podzakonskim aktima u našoj legislativi. Trotineti su veoma praktični, lice koje želi da upravlja ovim prevoznim sredstvom lako može da ga sklopi i ponese pod rukom, a punjenje se obavlja veoma brzo priključkom na bilo koju utičnicu. Dodatni razlog zbog kojeg električni trotineti dobijaju na sveopštoj popularnosti jeste i činjenica da su ekološki prihvatljivi i da ne emituju štetne gasove.
Profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Dragan Jovanović, koji je na funkciji direktora Departmana za saobraćaj, kaže da postoje brojni faktor koji moraju biti uzeti u obzir prilikom regulisanja položaja električnih trotineta u našim saobraćajnim zakonima.
„Ako pretpostavimo da električni trotinet (ET) može da ostvari brzine koje su značajno veće od prosečne brzine kretanja pešaka, smatram da, kao i kod bicikla, treba da postoji starosna granica kao uslov za upravljanje ET. Što se tiče površine po kojoj bi mogli da se kreću, ovde su dileme još veće. Biciklističke staze bile bi najpogodnije za to. E sada, ključno je to da li bi trebalo dozvoliti ET da se kreću po kolovozu? U ovom momentu to je veoma diskutabilno, jer pre svega u prvi plan stavljam ranjivost lica koje upravlja ET u takvim uslovima, zatim i ’nesavršenost’ ET u odnosu na bicikl da koristi takvu površinu“, ističe profesor Jovanović za Auto Bild.
On kaže da je važno da se lica koja upravljaju ovom vrstom prevoznog sredstva razdvoje od ostalih učesnika kao „ranjiva lica“.
„Suština kreiranja bezbednog okruženja jeste da se ranjivi učesnici u saobraćaju razdvoje od motornog saobraćaja. Za bicikle se to ostvaruje definisanjem saobraćajne trake na kolovozu ili izgradnjom biciklističkih staza. Za trotinete nisam siguran da se u ovom momentu može dozvoliti korišćenje kolovoza i to ne bi bilo dobro.“
Profesor Jovanović dodaje i da u ovom trenutku ne postoji idealno zakonsko rešenje koje bismo mogli da implementirano iz inostranstva, već da je kao prvi korak potrebno napraviti neku vrstu prelaznog rešenja.
„Koliko sam upoznat s ovom problematikom, trenutno ne postoji čarobni štapić i rešenje za ovaj još uvek nadolazeći problem. Pojedine države (Belgija, UK) su nekim normama pokušale da regulišu pojedina pitanja, ali to je daleko od bilo kakvog ozbiljnog sistemskog pristupa. Očekujem da se kroz istraživanja i definisanje određenih prelaznih rešenja dođe do koliko-toliko dobrog rešenja. To je dugotrajan proces i uvek ćemo imati nove ideje koje će pokušati još kvalitetnije da reše problem“, naglašava profesor Jovanović za naš list.
Prema nekim nezvaničnim informacijama iz Agencije za bezbednost saobraćaja, električni trotineti ne bi smeli da se voze brzinom od preko 6 kilometara na čas po trotoaru, odnosno 25 km/h po biciklističkoj stazi. Naravno, uz ograničenje brzine, potrebno je napraviti detaljnu studiju pre nego što predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru i odrediti signalizaciju za vozače e-trotineta, zatim da li bi trebalo nositi kacigu i kakve će biti kazne za one koji ne poštuju propise.
Naš poznati kik-bokser Nenad Pagonis kaže da se zaljubio u električne trotinete čim ih je prvi put video. Pagonis ističe da su trotineti idealno prevozno sredstvo za sve stanovnike većih gradova.
„Prvi put sam video električni trotinet u saobraćaju aprila ove godine u Tel Avivu. Kad sam se vratio u Srbiju, rekao sam sebi da moram da uzmem jedan za Novi Sad, jer je to idealan grad za takvu vrstu vožnje. Sve je ravno, savršeno je za bicikliste, a od sada i za trotinete. Pogotovo što može lako da se napuni na struju, sklopiv je i mobilan, vozi se s lakoćom“, objašnjava Pagonis za Auto Bild.
Čuveni kik-bokser kaže da sve češće koristi električni trotinet i da sada može zamisliti da tokom dana uopšte i ne dira svoj automobil.
„Meni je električni trotinet skoro zamenio auto. Živim u Novom Sadu i svuda po gradu idem s njim. Samo što je ograničena kilometraža zbog baterija, može da pređe oko 20 kilometara, pa baterija mora ponovo da se puni. Nekad mi se desi da ostanem bez struje, pa ga onda guram kao običan trotinet. Ono što je najvažnije, to je da se vozi obazrivo, uz puno poštovanje ostalih učesnika u saobraćaju. Vozim uglavnom po biciklističkim stazama, pazim na pešake, bicikliste i nosim kacigu.“
Drugi veliki razlog zbog kojeg se Nenad Pagonis odlučio na kupovinu električnog trotineta jeste i zaštita životne sredine.
„Trudim se da pružim svoj doprinos očuvanju životne sredine. Nema izduvnih gasova i ne prljamo vazduh. Takođe, sve je u isto vreme i veoma praktično. U automobilima svakodnevno nailazite na gužvu u saobraćaju, gde krećete i stajete na svakih nekoliko metara, pa tražite mesto za parking. Ovo je mnogo jednostavnije, brže i efikasnije“, zaključuje naš slavni kik-bokser priču za Auto Bild.
Kako stvari stoje u inostranstvu?
Gotovo sve države Evropske unije regulisale su status koji električni trotineti imaju u svakodnevnom saobraćaju. Tako, na primer, u Holandiji, ovi trotineti moraju da imaju registarske tablice, a upravljanje je dozvoljeno licima starijim od 16 godina. Belgijanci su propisali da je dozvoljena brzina na biciklističkim stazama maksimalno 25 km/h, a po trotoaru 6 km/h. Slovenci naplaćuju i do 500 evra onima koji voze trotinete po kolovozu. Nemci dozvoljavaju upotrebu ovog prevoznog sredstva samo na površinama obeleženim za bicikliste, a tamo gde se ove staze završavaju ni električni trotinet ne može da se vozi. Španci su rešili da se prilikom nezgoda i sudara s pešacima trotineti stavljaju u istu ravan s biciklima.
Košta kao Golf „dvojka“
Postoje razne vrste i marke električnih trotineta u ponudi na našem tržištu, a u zavisnosti od karakteristika i performansi (materijal od koga su pravljeni, veličina točkova, autonomija baterije) cene se kreću od 7.500 dinara za dečje trotinete, pa do 60.000 za odrasle. Naravno, ova cena nije gornji limit, pa tako možete poručiti i neke primerke čija cena se kreće i do 1.500 evra! E-trotineti opremljeni su kočionim diskovima, kao i ABS sistemom za bezbedno zaustavljanje. Prilikom testiranja kočioni put e-trotineta ne bi smeo da bude duži od 4 metra, a nosivost mu je oko 100 kilograma ili malo više.
Zaključak
Igor Kamber
U vremenima kada gužve na ulicama naših gradova postaju sve veće, električni trotineti postaju rešenje za kojim su mnogi vapili. Njihova sve veća zastupljenost na našim prostorima je dobrodošla novina, ali samo ukoliko se koristi savesno i na način koji ne ugrožava ostale učesnike u saobraćaju. Zato je smeštanje ovog aspekta saobraćaja u zakonske okvire neophodno što hitnije obaviti na celishodan način.
Tags:Električni trotineti